У Андрићграду је одржана трибина о историји домаћег стрипа и стрип-издаваштва у организацији куће специјализоване за издавање стрипова Дарквуд. На трибини су говорили Бранислав Бане Керац, српски цртач стрипа, сценариста и илустратор и Сибин Славковић, илустратор, уредник, издавач и цртач стрипа.

Говорећи о историји југословенског стрипа, истакли су осамдесете године прошлог века као најплодотворнији период, назвавши их златним добом стрипа. Стрипотека је у овом периоду излазила у 40–60.000 примерака, док јој је данас тираж тек око 4.000 примерака, а упркос томе, она и даље има статус бренда. Славковић је додао да је до сада изашло 5 албума Тарзана и да Дарквуд планира издавање укупно 9 књига.

Одговарајући на питање о утицају развоја технологије на рад цртача стрипова, Керац је изјавио да је компјутер алат као и сваки други, али да су њему драже класичне методе цртања. Славковић се сложио да компјутерска оловка полако преузима вођство над класичним методама цртања, али да су нове генерације цртача прилагодљиве и да то неће утицати на квалитет стрипа.

И Керац и Славковић су се сложили да више не постоји дилема да је стрип вид уметности, нагласивши да није сваки стрип уметничко дело, него квалитет стрипа одређује његов уметнички статус.