Simbolički gledano sajmove knjiga ne bi trebalo otvarati ni zatvarati. Knjige bi uvek, bez prestanka morale biti uz nas, jer kada bi smo isto to činili sa koricama nekog dela, to ne bi značilo ništa. Mi čitamo, jer u ovom činu pronalazimo nešto zbog čega lakše opstajemo. Ovim rečima se akademik Goran Petrović obratio publici u Andrićevom institutu u Višegradu, a zatim su najboljim izdavačima dodeljena priznanja, čime je manifestacija okončana uz shvatanje – da tek ispisane stranice u duhu mlade države, Republike Srpske, trajno ostaju otvorene – do narednog književnog susreta.

Za izdavački poduhvat godine u Republici Srpskoj, priznanje je pripalo Zavodu za izdavanje udžbenika i nastavnih sredstava iz Istočnog Sarajeva za delo „Knjiga Petra Kočića“, priređivača Duška Pevulje. Ista nagrada za Srbiju, pripala Institutu za srpsku kulturu Priština – Leposavić, za knjigu „Kosovo i Metohija u politici velikih sila 1896 – 1908“ Vesne Zarković.

0C0A2643

Dodeljena je i specijalna sajamska nagrada, i to Književnoj zadruzi srpskog nacionalnog veća Podgorica i izdavaču Fondacija „Grupa sever“, za knjigu „Istraga predaka“ Ivana Negrišorca.

Tokom prethodnih pet dana publici su predstavila 22 izdavača iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore.

– Zahvaljujući energiji koja u Republici Srpskoj vlada, a ona je najvažnija od svih energija na prostoru gde srpski narod živi, stvoren je Andrićgrad. To je učinjeno da bi smo isticali one među nama, koji najviše vrede – naglasio je Emir Kusturica, tvorac «višegradske renesanse».

Specijalni gost ovogodišnjeg Sajma knjiga bio je francuski pisac Žozef Pontis, autor romana «Na liniji (fabričke cedulje)». Prvenac mladog pisca ovenčan je prestižnim nagradama, a uoči sajma knjiga je dobio je svoje izdanje na srpskom jeziku, zahvaljujući izdavačima «Lom» i Andrićevom institutu.

0C0A2591

– Razgovarao sam sa svojim srpskim prijateljima o odnosima Srbije i Francuske. Osetio sam veliki ponos, jer učestvujem u produženju onog svetlijeg dela naše zajedničke prošlosti. Veliko je zadovoljstvo je videti knjigu prevedenu na srpski jezik – rekao je Pontis – Posebna čast bila je sresti se sa Emirom Kusturicom. On pripada srpskoj, ali i francuskoj kulturi. U mojoj domovini on je kultna ličnost, jedan od najznačajnijih umetnika na spoju dva veka.

Tokom prethodnih pet dana, koloplet izdavača, pisaca, čitalačke publike, studenata, Višegrađana i prolaznika kroz Andrićgrad – vrteo se oko knjige. Nekoliko događaja, privuklo je najviše pažnje.

Prof. dr Milo Lompar, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog održao je predavanje „Srpski modernisti“.Pesnik Đorđo Sladoje predstavio je publici svoju novu zbirku pesama «Zanatski dom», koja prema rečima kritičara Želimira Nikčevića «dokazuje da se o kvalitetu naše poezije ne može dobro prosuđivati na osnovu kvaliteta naše stvarnosti, jer je raskorak veliki».

0C0A2512

Publici je zatim predstavljena antologija srpske poezije o stradanju Srba u 20. veku „Mi znamo sudbu“, priređivača prof. dr Ranka Popovića. U antologiji je zastupljeno 150 autora, sa 300 izabranih pesama. Usledila je promocija putopisa „Ruski krst“ novinara Zorana Šaponjića. Posebnu pažnju čitalačke publike, privuklo je predstavljanje liričnog pripovedačkog kolopleta „Venac za oca“ Vesne Kapor, u kome se na reprezentativan način prepliću „dve magistrale“ srpske proze, Andrića i Crnjanskog. Usledila je promocija izdavaštva Andrićevog instituta.

Upriličeno je u Andrićgradu i «Srpsko veče», duhovna akademija koju su besedama ukrasili književnici Ivan Negrišorac koji je predstavio svoju knjigu „Istraga predaka“, kao i Selimir Radulović, Milica Bakrač i Budimir Dubak.

Višegradski sajam organizovao je Andrićev institut, u saradnji sa „starijim bratom“ iz srpske prestonice, Beogradskim sajmom knjiga.

N. JANKOVIĆ Foto: Iskra