Specijalni gosta Emira Kusturice piše o mehaničkom i materijalističkom trenutku istorije koji ukida ljudskost, o raspadu „vesterna“ iznutra

VIŠEGRAD – U Andrićevom institutu u Višegradu, na ovdašnjem četvrtom međunarodnom Sajmu knjiga predstavljen je roman „Na liniji“ francuskog pisca Žozefa Pontisa. Specijalni gost Andrićevog instituta je za svoj roman – prvenac nagrađen najznačajnijim priznanjima u svojoj zemlji, knjiga je pre nekoliko dana dobila svoje izdanje na srpskom jeziku, a autobiografska povest o proleterskom i mukotrpnom radu u jednoj fabrici za preradu ribe u Bretanji govori o mehaničkoj i materijalističkoj civilizaciji koja ukida ljudsku slobodu, prikazujući raspad „vesterna“ iznutra.

Žozef Pontis je rođen 1978. godine u Remsu, fakultetski obrazovan, bio je vaspitač mladih Parižana sa posebnim potrebama. Ženidbom i preseljenjem u Bretanju, u poktrajinu koja proizvodi najviše hrane u Evropi, njegov život se menja. On ostaje bez posla i prinuđen je da „uhlebljenje“ traži preko Agencije za zapošljavanje. Tada počinje da radi „na traci“, u fabrici za preradu ribe… Direktan uvid u položaj radnika koji se danas, u novogovoru zovu „operateri“, kao i sopstveni usud teškog preživljavanja, bili su povod za nastanak knjige…

– Roman je pisan u neobičnoj formi, poetski fiksiranim paragrafima, iz praktičnih razloga. Po povratku sa posla zapisivao sam linije, redove, svoja razmišljanja, svaki dan jer od posla u fabrici za drugačiji pristup nisam imao vremena. Na poslu, u 21. veku na poslu sam zatekao sredinu koja je ista kao iz filma Čarlija Čaplina „Moderna vremena“. Reč je o modernom ropstvu – rekao je Pontis

Otvoren-sajam-knjiga-2

– Mnogi su se kroz istoriju pitali u kojoj meri možemo da prihvatimo poniženje radi biološkog opstanka i koliko smo spremni da se borimo protiv onoga što nam je mrsko. Na Zapadu, ova pitanja postoje vekovima, ali nemaju konačno razrešenje.

Težinu Pontisovom romanu daje uspelo evociranje na različite istorijske epohe. Tokom mučnog rada on razmišlja o Homeru, o Velikom ratu, operaciji „Overlord“, Karlu Marksu, o evropskoj epopeji duha i njenom današnjem ishodištu… U jednom pasusu, spominje francuskog pisca Žorža Pereka.

Pitali smo Pontisa, pod mozaikom mladobosancima u Andrićgradu, da li zna da je Perek autor romana „Sarajevski atentat“, koja u Francuskoj nikada nije objavljena, a u kojoj ovaj pisac o Gavrilu Principu piše: „Taj atentat, jedan je od najneobičnijih koji su se ikada dogodili, po dometu jedan od najvećih, najlepših, najplemenitijih koji su ikada izvršeni, kada je istorija mogla postati epopeja, jedan od poduhvata u kojima su pojedinci mogli da se uzdignu do veličanstvenog, do uzvišenog.“

– Nažalost, ova knjiga je tek nedavno posle nekoliko decenija ipak objavljena i u Francuskoj, i to nakon objavljivanja u Srbiji. Današnji prosečan Evropljanin, kada misli o Principu, smatra tek da je njegov pucanj bio povod za Veliki rat, bez udubljivanja u srž stvari – kaže francuski autor.

Promiciji knjige „Na liniji“ prisustvovali su brojni Višegrađani, osnivač Andrićevog instituta Emir Kusturica, brojne istaknute ličnosti iz republike Srpske i Srbije. Moderatori večeri bili su književnik Milan Ružić i književni kritičar Želidrag Nikčević.

N. JANKOVIĆ