Andrićev institut u Višegradu ugostio je u okviru četvrtog međunarodnog Sajma knjiga prof. dr Mila Lompara, a profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog održao je predavanje „Srpski modernisti“. Akcenat predavanja bio je na različitim tačkama našeg istorijskog iskustva, na susretanju naše kulture, pre svega književnosti i slikarstva sa modernošću, a ove dve umetnosti se izdvajaju jer se protežu duž jedne nedeljive celine – od početaka naše kulture u srednjem veku, preko različitih izraza njenog preobražnjenja u ovom periodu, sve do posebnih oblika individualiteta koji se javljaju u okviru moderne, i onih oblika koje različiti izrazi epohe dobijaju u 20. veku.

– U srednjem veku naše freske u bitnim sadržajima prenose predstave  istovetne onima iz tadašnje naše književnosti. Tako na primer figuracija u Sopoćanima, u „Poklonjenju svetaca“ potpuno korespondira sa Domentijanovim literarnim predstavama. To pokazuje da visoka kultura Srednjeg veka prati promene, ali ih u isto vreme saobražava u obe pomenute umetnosti. Modernost se nastavlja na tradiciju i počinje velikom seobom pod Čarnojevićem… Susrećemo se sa barokom koji i dalje održava korespodenciju literature i slikarstva, sastajući se istovremeno sa zapadnim  tradicijama na nivou stilistike, reprezentacije i na kraju, na značenjskom i kulturno – političkom nivou – rekao je Lompar tokom dvočasovnog predavanja – Konstutuiše se postepeno modernost, naročito u „Životu i priključenijima“ gde se kod Dositeja ističe sekularno iskustvo u velikoj dramatičnosti. U 19. veku imamo snažnu tradiciju pozitivizma, usklađenog sa evropskim, opet i u književnosti, kao i u slikarstvu.

U 20. veku, na izgrađenim temeljima, javlja se naša generacija modernista u kojoj razlikujemo dva toka.

0C0A2345

– Sa jedne strane imamo moredniste sklone tradicionalnom osećanju u pripovedanju, poput Veljka Petrovića, Isidore Sekulić, Dragiše Vasića i Ive Andrića, dok su drugu grupaciju činili radikalni, avangardni modernisti na čijem je čelu po prirodi svog talenta bio Miloš Crnjanski – naglasio je Lompar – Svojim prvim romanom „Dnevnik o Čarnojeviću“  Crnjanski vrednosno označava početak velikog modernog romana srpske književnosti. „Seobe“ će 1927. Crnjanskog uvrstiti u najznačajnije pisce epohe, dok u „drugoj knjizi Seoba“ već imamo reprezentativne odlike epohe na svetskom nivou, kao i nagoveštaje postmoderne.

Sa druge strane, unutar horizonta moderne, kao najznačajniji predstavnik tradicionalnog osećanja moderne je Ivo Andrić, a obe grupacije su „pod okom mandarina društvenog života“.

– Sa pojavom srpskih nadrealista koji tražili promenu odnosa prema društvu, a sve se dešava pod snažnim uticajem komunističke ideologije, oni za svoje oponente biraju avangardne, radikalne moderniste, dok tradicionalne ostavljaju: ni Andrić, ni Isidora, ni Vasić nisu provokativni za Ristića, Jovanovića, Matića, Dedinca.  To su Crnjanski, Vinaver i Nastasijević – dodao je Lompar – Nadrealisti će to snažno adresirati Ristićevim tekstom „Slom posleratnog modernizma“, gde govori, „gospoda modernisti su za tradiciju“.

Unutar modernističke tradicije, Crnjanski je zauzeo politički najzaoštreniji stav, ulazio je u otvorene sukobe sa komunističkom ideologijom, demonstrirao je uz to antidemokratski stav jer u demokratiju nije verovao, kao ni u liberalni svet, a to je javno saopštavao. Njegovi komunistički protivnici su antikomunističke stavove Crnjanskog koristili da pisca etiketiraju, ali objektivne analize njegovog života govore da su etikete neosnovane. 

– U „Drugoj knjizi Seoba“ mi vidimo da Crnjanski unutrašnjom putanjom sopstvenog modernizma, stiže do iskustva reprezentativnog za svetsku književnost – dodao je Lompar – Tu na primeru vidimo unutrašnju evoluciju modernizma, na primeru jednog pisca.

Predavanje „Srpski modernisti“ održano je u punoj sali Andrićevog instituta, gostovanje vrsnog erudite privuklo je brojne Višegrađane, književne znalce, studente…

N. JANKOVIĆ