13
окт
2017

Učesnici dvodnevne konferencije „Ivo Andrić u našem vremenu“ nastavili su danas u Andrićgradu rad na ovom eminentnom skupu, tokom koga će u okviru 10 sekcija biti održan veliki broj predavanja o Ivi Andriću i njegovom djelu, a za večeras je planirana i promocije dvije knjige o nobelovcu, čiji su autori Zlata Bojović i Jovan Delić.Neke od tema o kojima će govoriti oko 40 književnika, profesora i doktora srpskog jezika jesu „Most Silije Hoksvort između Istoka i Zapada“, „Figure umetnika u Andrićevim romanima“, „Drugost, stranost i teatralizam /u Andrićevom romanu Travnička hronika/“, „Andrić i usmena tradicija“, „Ivo Andrić – portret mislioca i intelektualca 20. veka“, „Andrić i Desanka“, „Istorijski i sociološko-kulturološki aspekt proučavanja etnikuma u Andrićevim delima“.

Učesnici konferencije tražiće odgovore i na pitanje „Da li nam Andrićevo delo pomaže u razumevanju društvene stvarnosti?“, diskutovaće o temi „Andrić, Đilas, Njegoš: kosovski krug, silazak sa pozornice smrti ili govor o sebi“, kao i o temi „Dela Ive Andrića između književnosti i ideologije“…

Među učesnicima ovog skupa neke teme su pobudile posebno interesovanje, a riječ je o temama „Uz mostove ostala je i ćuprija“, „Školsko proučavanje odlomka ‘Danak u krvi’ u funkciji negovanja kulture sjećanja na stradanje srpskog naroda“, „Ivo Andrić – Neimar nad neimarima /sa/gradio mostove pišući o njima“, te „Feminističke teme u Andrićevim pripovetkama“, „Andrićeva junakinja Lotika kao prototip savremene poslovne žene“, „Likovi fatalnih žena u delima Ive Andrića i Dragiše Vasića kao univerzalni ključ za razumevanje odnosa žene i čoveka“.

Večeras će u 18.30 časova biti predstavljene knjige „Andrić i Dubrovnik“, autora Zlate Bojović, i „Večna prisutnost Njegoševa“ Jovana Delića, obje u izdanju Andrićevog instituta.

Direktor Andrićevog instituta Emir Kusturica otvorio je sinoć u Andrićevom institutu dvodnevnu konferenciju „Ivo Andrić u našem vremenu“ uz poruku da je Andrić naš najmoderniji pisac, a roman „Na Drini ćuprija“ naš i Stari i Novi zavjet.

„Šta god činimo, uvijek smo na gubitku, a gradnja Andrićgrada nije ništa drugo nego ponavljanje jedne teme iz istorije koja se zvala gradnja mosta. Kad pogledate obim radova, i što bi rekao Matija Bećković, kad živimo u međuvremenu, a ne vremenu, i kad pogledate kojom brzinom je izgrađen ovaj grad, onda možete da zamislite koji broj asocijacija taj proces, koji je trajao oko pet godina, sadrži u sebi“, rekao je Kusturica na otvaranju skupa.

Profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Jovan Delić održao je potom predavanje u Andrićgradu o temi „Zašto Andrić u našem vremenu?“, ističući da su svi napadi na Andrića i njegovo besmrtno djelo bespredmetni.

„Naslovom `Zašto danas Andrić?` htio sam da problematizujem to pitanje, jer je sa raznih strana mnogo ljudi na neki način pokušalo da ospori Andrića ili da mu nešto prebaci“, poručio je Delić.

Srna