ANDRIĆGRAD: Književnost i politika

O odnosu književnosti i politike razgovaralo se na tribini održanoj 28. juna na Trgu Nikole Tesle u Andrićgradu, u okviru pratećeg programa Prvog sajma knjiga. Govoreći o knjizi Zorana Avramovića “Ogledi o srpskoj kulturi i književnosti“ u izdanju Zavoda za udžbenike iz Beograda, direktor jedne od najstarijih izdavačkih kuća u nas Dragoljub Kojčić, naglasio je da je u fokusu ove knjige tema identiteta. On je nadahnuto dodao da je knjiga napisana “kao sunčani refleks iznad Drine,“ te da predstavlja “samo jezgro naše filozofske misli o sebi samima.“

Autor knjige Zoran Avramović je istakao da su Srbi književno-centrični narod, te je samim tim i srpska kultura književnocentrična, te da je književnost odnos pisac-tekst-publika. Do političkog čitanja jedne knjige dolazi u određenim društveno-istorijskim okolnostima, dodao je on, o čemu svedoči primer Knjige o Milutinu Danka Popovića, tada prećutane u književnoj javnosti, ali čitane i veoma uticajne u periodu buđenja nacionalne svesti. Po njegovom mišljenju, suština jedne nacionalne kulture je u negovanju žive tradicije, a tokom dvadesetog veka srpski pisci su bili branioci i čuvari nacionalnih vrednosti.

“Kada piše delo, pisac politiku treba da tretira kao deo radnje, a ne kao konačno ishodište“, naglasio je književnik Vladimir Kecmanović, “a da bi delo bilo dobro mora da izvire iz tradicije sopstvenog jezika.“ Svako delo koje je dobro napisano jeste i patriotsko, jer dobra književnost doprinosi jačanju kulturnog identiteta i samosvesti. “Antipatriotska dela su po pravilu loše napisana, a loša su jer su neetična, između ostalog,“ dodao je Kecmanović.