ANDRIĆGRAD – U Andrićgradu danas je promovisan treći broj ”Istorijskih svezaka” u izdanju Istorijskog odjeljenja Andrićevog instituta, koji je tematski posvećen pogromu Srba u Bosni i Hercegovini  i Hrvatskoj posle Sarajevskog atentata. Istoričar dr Miroslav Perišić rekao je da je redakcija u ovom broju objavila izveštaje srpske štampe iz juna i jula 1914. godine, koji nude pregršt informacija o obračunu  sa Srbima, njihovim političkim, kulturnim organizacijama i Srpskom pravoslavnom crkvom u Bosni i Hercegovini. Štampa je, po rečima Perišića, značajan izvor za sagledavanje atmosfere straha za Srbe koja  je zavladala posle Sarajevskog atentata. ”Srbi su napadnuti kao vjerski i nacionalni kolektivitet, bez obzira na društveni status, starost i pol a organi vlasti su, kako se to uočava iz izvora, dozvoljavali nasilje koje se danima nije smirivalo”, istakao je Miroslav Perišić. U iscrpnim izveptajima ondašnje srpske štampe (”Pijemont”, ”Branik”, ”Novosti”, ”Trgovinski glasnik”, ”Sloboda”, ”Politika”) sadržani su opisi uništavanja srpske imovine, demoliranja radnji i kuća, pljačkanje, spaljivanje srpskih zastava, demonstracije mržnje… Srpska štampa je prenosila i izveštaje francuske štampe koja je upozoravala na nedozvoljiv odnos prema Srbima i Srbiji i kritički pisala o oskudnim izveštajima austrijske i mađarske štampe.

Miroslav-Perisic-u-Andricgradu.jpg

Treći broj ”Istorijskih svezaka” donosi i dva autorska teksta: ”Progoni Srba u Bosni i Hercegovini poslije atentata u Sarajevu”, autora mr Borivoja Miloševića I ”Koncentracioni logori (istorija fenomena masovne izolacije)”, autora dr Gorana Miloradovića.

Na promociji je istaknuto da će Andrićev institut nastaviti da objavljuje ”Istorijske sveske”, čiji je glavni i odgovorni urednik Emir Kusturica, i da su one koncipirane na način da, uz autorske tekstove, u svakom broju donose i pojedine dokumente koji skreću pažnju na određene nedovoljno poznate ili široj javnosti nepoznate teme iz istorije Prvog svetskog rata.