Књига путописа „Руски крст“ аутора Зорана Шапоњића представљена је читалачкој публици на четвртом Сајму књига у Андрићграду. Дело врсног новинара настало током путовања дугих 35.000 километара, према оцени критичара сврстава се у ред антологијских остварења путописног жанра. О овом делу, професор Емир Кустурица је записао: „Шапоњић је правдољубив до бола, интелигентан је као вук, родољуб је и словенофил. Његови путописи су рањиви као и његова природа, а речи биране сваки пут, као што Андрић написа „тежином свога тела“.

– Ову књигу сам писао срцем, другачије нисам знао и умео. Док сам жив памтићу тренутке када сам после пет часова путовања аутомобилом од Севастопоља, преко Синферопоља, дошао до Кримског моста дугог 18 километара. Тада сам, после деценије чекања, угледао степе Кубани. То можете само да доживите и да се питате постоји ли међа између јаве и сна. Исти осећај имао сам годину дана раније на Севастопољу, на градском гробљу где је сахрањено, замислите, не зна се ниприближно тачно, између 100 и 300 хиљада руских војника од 1855. године и Кримског рата, па до подморничара из „Курска“. Ходате од улаза у гробље до капеле, као кроз Голготу. Онда вам саопште да су свуда испод кости мученика. Доживите тренутак да се ка храму успињете, а ногама не додирујете земљу – рекао је Шапоњић током представљања путописа у Андрићевом институту – Велику захвалност за ову књигу дугујем професору Емиру Кустурици и руским пријатељима Анатолију Ивановичу Лисицину и Виктору Ивановичу Тиришкону.

Књижевни критичар Желидраг Никчевић, уредник Сајма књига у Андрићграду, истиче „путописну радост која се прелива од прве до последње странице“, као и то да је Шапоњић аутор не једино текстова, већ и сјајних путописних фотографија.

0C0A2410

– Прва помисао током читања је: волео бих да сам ја ово видео, да сам ово записао, а понајвише због специфичне, исијавајуће племенитости коју сваки ред путописа носи. Онда схватите да је „Руски крст“ могао написати само тај човек, не ви. Као да су сваком човеку досуђени тек одређени видици и хоризонти, и само тај један је кадар да их доживи и опише на јединствен и непоновљив начин. Пред нама се понавља магија најбољих путописа због које се сећамо путописа Исидоре Секулић или Милоша Црњанског – рекао је Никчевић – Шапоњић бира Русију, или она бира њега, а специфична тежина пера којом је ова књига писана, неки виши завет и православна осећајност сугеришу да би се она могла звати и „Мој крст“. Тако је када пише о бизнису, о нуклеарним а не једино о куполама дивних храмова, све сведочи о тајни опстанка православног човека, а све је проткано љубављу. важно је да се обвакве књиге појављују, оне су место састанка ближњих, јер је утисак приликом читања, да смо тамо где је Шапоњић био, били и ми.

О књизи је поред Никчевића и аутора, говорио књижевник Милан Ружић.

– Срешћете у овој књизи искрене Русе који воле Србију, репере прваке света у заваривању, козаке који лете над степама и хуче небом, па вам не дају да заспите. Срешћете Христа у свакој ауторовој реченици, као и Бурјате, Монголе, Хуне, патријархе и монахе, богате и просјаке… Срешчћете звона дрвених цркава и добре људе који ослушкују. Русија ће вам бити ближа, али ће вам са собом преко пола света донети и нашу земљу, која је накада давно, сигуран сам, спаковала кофере и одселила се из Русије – рекао је Ружић – Ово је ход Русијом са Зораном Шапоњићем, док својим стопама исцртава крст преко целе Русије. Ово је књига о крстоноши, он на слабим леђима носи руски и српски крст, свекрст, и иако је тужан, не брине га што зна да неће издржати, али га силно радује што је покушао.

здавач књиге „Руски крст“ је београдска кућа „Вукотић медиа“.

Н. ЈАНКОВИЋ