Hа данашњи дан 1892. године у Травнику је рођен познати писац Иво Андрић, једини српски и југословенски нобеловац, чији су романи и приповијетке обиљежили епоху.

Андрић је студирао књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, гдје је и докторирао историју са тезом „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине“. Био је члан Српске академије наука и умјетности.

У Првом свјетском рату хапшен је и интерниран, а између два свјетска рата био је амбасадор Југославије у Берлину.

У младости је писао пјесме – „Екс понто“, „Немири“, „Лирика“.

Његова најпознатија дјела су романи „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Госпођица“, „Проклета авлија“ и „Омер-паша Латас“ недовршен.

Андрић је написао и низ сјајних приповиједака – „Немирна година“, „Жеђ“, „Јелена, жена које нема“, „Знакови“, „Кућа на осами“, путописи и скице „Стазе, лица, предели“ и бројне друге.

Нобелову награду за књижевност добио је 1961. године.

Користећи народна предања, легенде, историјску фактографију, али и богатство маште и осјећања свијета, Андрић је својим дјелима подигао монументалну књижевну грађевину.

РТРС