28
јун
2016

Манифестацију Сајам књига у Андрићграду употпунила је изложба порцеланских калиграфских медаљона Милорада Вукановића Мишела чија се поставка налази на Византијском тргу.

Калиграфија је настала прије више хиљада година као значајан, а можда и пресудан искорак у развоју човјека, писања и биљежења мисли, идеја и догађаја. Калиграфија или краснопис представља умјетничку вјештину и начин спознаје разноликости (текстуалног) свијета.

Поред ћириличне азбуке „Мишелица“ чији је аутор Милорад Вукановић, изложбу чине још двадесетак азбука ћириличних фонтова наших савремених калиграфа рађених на порцеланским паноима у изведби овог умјетника. У питању су ћирилични фонтови Стјепана Филекија, Александра Додога, Радомира Стевића Раса, Милоша Ћирића, Жељка Комасара, Ђорђа Живковића и Вукана Ћирића.

Вукановић комбинује старохебрејске квадратике и ћирилицу, усваја потезе и вођење пера из хебрејског писма, а основне облике слова налази у ћирилици. На тај начин добија интересантан спој једног од најстаријих фонетских писама и наше азбуке – Вукове ћирилице. Аутор је својом „Мишелицом“ покушао да духовно повеже велики временски простор, графичке особине и разлике између ових писама. Изложба калиграфских дјела у Андрићграду приказује сву љепоту српске калиграфске баштине која води коријене још од скромних монаха, скривених манастирских преписивача који су чували пламен писмености.

Милорад Вукановић Мишел, рођен је 1941. године у Добромирима, Требиње. Дипломирао је 1968. године на Академији примјењених умјетности у Београду, у класи академика Ивана Табаковића и стекао звање дипломираног керамичара примјењених умјетности. Радио је као професор ликовног васпитања и уредник ликовног програма у Дому културе „Студентски град“ у Београду.

Од 1968. до 1989. године био је предсједник Удружења ликовних умјетника примјењених умјетности и дизајна Србије, УЛУПУДС.

У последњих десет година посвећен је изради ћириличних азбука у техници порцелана у форми медаљона. Руководилац је радног атељеа „Terra Danubius”.