30
јун
2016

Ново издање Пупинове књиге „Са пашњака до научењака“ после осам деценија показује сву снагу Пупинову речи. Карић фондација и Матица српска и заједничкој сарадњи са приређивачем новог издања Александром нинковић Тошић потрудиле су се да избришу заборав, немар, злоупотребу и врате у књигу сваку Пупинову реч на своје место. На основу те књиге, коју можете купити на штанду на штанду „Срећне планете“ на Сајму књига у Андрићграду, снимљен је и документарни филм који ће на репертоару мултиплекса „Доли Бел“ бити од 01. до 10. јула  у 19:00 часова. Улаз слободан.

Михајло Пупин је рођен 9. октобра 1854. у селу Идвор, општина Ковачица, у Банату. Отац Константин (Коста) и мајка Олимпијада, земљорадници средњег поседа имали су десеторо деце, 5 муских и 5 женских.

Прво је учио у Српској вероисповедној основној сколи у Идвору, а затим у Немачкој основној школи у Перлезу. После тога је прешао у Грађанску школу и Реалку (средњу школу) у Панчеву, у којој је завршио пети разред у лето 1872. године. Као одличан ученик, добио је већ 1871. стипендију у Панчеву.

У јесен 1872. пошао је на школовање у Праг, у Чешку. Основни разлози за то су учешће у сукобима Омладине српске са немачким властима и земља околине (мајке, учитеља проте В. Зивковица и учитеља физике и математике Симона Коса) да као даровит ученик настави даље школовање.

У Прагу, Пупин је наставио шести разред и први семестар седмог разреда реалке. Примио је стипендију из Панчева, али недовољну и неуредну. Учио је врло неуредно због учешћа у сукобима чешке и немачке омладине и туговања за завичајем. Стога 1874. одлази у САД, преко Хамбурга, у својој 20-тој години.

Пупин је првих пет година по доласку у САД имао врло течке услове живота. Радио је као физицки радник, прво на пољским, носачким и сличним пословима, а затим у једној фабрици двопека у Њујорку, посећујуци Куперову вечерњу школу. Кад је постао помоћни службеник, конкурисао је и положио пријемни испит на Колумбија-колеџу у Њујорку у јесен 1879. Одмах се истакао као примеран ученик. Ослобођен је плаћања школарине, а већ на крају прве године добио је две новчане награде (из грчког и математике). Углавном се издржавао приходима од подучавања слабијих ученика и физичког рада.

По завршетку школовања 1883. године примио је диплому првог академског степена „Bachelor of Arts“, а дан пре тога примио је америчко држављанство. Добио је одмах стипендију, као одличан ученик, за студије математике и физике у Кембриџу у Великој Британији (1883-1885), а затим у Берлину (1885-1889), где је положио докторат из области физичке хемије, са темом: „Осмотички притисак и његов однос према слободној енергији“.

Своју наставничку каријеру и научну делатност започео је као наставник физичке математике у одељењу за електротехнику на Колумбија универзитету у Њујорку 1889. године. Пупин је пуних четрдесет година био наставник и професор Колумбија универзитета, од 1889. до 1929. године. Редовни професор је од 1901. године, односно од своје 43. године живота.

Пупин је поред научне делатности, смислио много проналазака, од којих је патентирао 24. За свој свеобухватни рад добио је многе награде и признања.
У сукобу присталица једносмерне и наизменичне струје био је уз Теслу.

Пупин је био и успешан писац. За своје аутобиографско дело „Са пашњака до научењака“ (наслов у оригиналу: „From Immigrant to Inventor“), објављено 1923. године, годину дана касније 1924. године добио је Пулицерову награду.

Никада није заборавио и није се одрекао старог завичаја и помагао је и Идвор и Србију и Југославију на све могуће начине.
Пупин је био ожењен Американком Саром Катарином Џексон из Њујорка. Имао је са њом ћерку Варвару, удату Смит.

Умро је 12. марта 1935. у Њујорку и сахрањен на гробљу Вудлаун у Бронксу.