На данашњи дан, 10. децембра 1961. године, Иво Андрић добија Нобелову награду за књижевност, чиме постаје прва и до сада једина особа којој је уручена ова престижна награда са простора бивше Југославије.

Највеће свјетско признање за књижевност, Андрић је добио за роман ,,На Дрини ћуприја“ ,који се бави животом Вишеграда и Вишеграђана од турског доба до Првог свјетског рата, али и за комлетно књижевно дјело о историји једног народа.

То је био и остао највећи успех српске књижевности на светској књижевној “сцени”. Престижно признање на које је сваки Србин поносан, Андрићу је у стокхолмској дворани Концертне палате Шведске академије доделио члан академије др Андерс Естерлинг.

Чувени Андрићев говор на додијели остао је упамћен за сва времена.

Ево шта је рекао у свом говору насловљеном “О причи и причању”.

Моја домовина је заиста мала земља међу свjетовима, како је рекао један наш писац, и то је земља која у брзим етапама, по цијену великих жртава и изузетних напора, настоји да на свим подручјима, па и на културном, надокнади оно што јој је необично бурна и тешка прошлост ускратила. Својим признањем ви сте бацили сноп свjетлости на књижевност те земље и тако привукли пажњу свjета на њене културне напоре и то управо у вријеме кад је наша књижевност низом нових имена и оригиналних дијела почела да продире у свијет, у оправданој тежњи да свјетској књижевности и она да свој одговарајући прилог. Ваше признање једном од књижевника те земље значи несумњиво охрабрење том продирању. Стога нас оно обавезује на захвалност, и ја сам сретан што вам у овом тренутку и са овог мјеста, не само у своје име него и у име књижевности којој припадам, могу ту захвалност једноставно, али искрено да изразим.

Награду коју је добио Андрић је поклонио за унапређење библиотекарства.

Желим да обавјестим Савjет за културу НР Босне и Херцеговине да сам одлучио да Народној Републици Босни и Херцеговини поклоним педесет посто износа примљеног на име Нобелове награде. Моја је жеља да се ова средства употребе за унапређење народних библиотека на подручју Босне и Херцеговине – написао је у писму које је упутио Савјету за културу Босне и Херцеговине.

Неколико година касније Андрић је поклонио и остатак новца за унапређење библиотекарства у Босни и Херцеговини.