Grad

Imam hiljadu godina u pogledu

živi sam svedok zidanja grada

na pustolini

na praznoj među dveju reka.

Imam hiljadu godina u dodiru

pod prstima se osipala mahovina

ko zna kojih vekova

priljubljenih na hrapavu hrid kamena.

I pre grada moja su stopala

ostavljala tragove u pesku

i prsti kidali prezrele maslačke

i dah raznosio seme na sve strane

sad hodam uglačanim kamenim pločama

gledam širom otvorenih očiju

zidam grad

neki svoj zamišljen vidik

zavlačim ispod podočnjaka i prozora

miris mediterana sa drinske obale

i razapete mreže na rzavskoj.

Imam hiljadu godina u koraku

koji zavlačim u modre zidine

i ljuštim umorne freske

i tražim zaspale ribe

stopala se u tišini zamotala

u one mreže gde se uplelo drago kamenje

i biserni šipurci od tuge

sve kaplje i sve se sliva u kamen,

u trg, pijacu, crkvu, brod, tezgu.

Hiljadu mi je leta

stari smo podjednako kameni grad i ja

on tek rođen, ja prestara

negde na obali dveju reka zaigrani

kamenom omeđeni

kamenom zatrovani

u kamenu reč pretočeni!

Svetlana Ratković Topalović