Има у неким људима безразложних мржњи и зависти, које су веће и јаче од свега што други људи могу створити и измислити. – Иво Андрић
Живот је несхватљиво чудо, јер се непрестано троши и осипа, а ипак траје и стоји чврсто као „На Дрини ћуприја“. – Иво Андрић
Врлине једног човјека ми примамо и цјенимо потпуно само ако нам се указују у облику који одговара нашим схватањима и склоностима. – Иво Андрић
Чудно је како је мало потребно да будемо сретни, и још чудније: како нам често баш то мало недостаје! – Иво Андрић
Све су Дрине овог свијета криве; никада се оне неће моћи све ни потпуно исправити; никада не смијемо престати да их исправљамо. – Иво Андрић

АРХИВА ВИЈЕСТИ

emir-kusturica
Опширније...

Прослављени српски режисер Емир Кустурица рекао је вечерас у Андрићграду да је будућност филма многострука, те да се у мноштву нових форми гледалац све више удаљава од филма који гледа у биоскопу, а све више приближава прозорима и разним могућностима, које му модерна технологија доноси пред очи. Кустурица је на радионици „Савремена литература и кинематографија“

Dragoslav-Mihailovic-2-750x500
Опширније...

На Сајму књига у Андрићграду данас поподне представљен је приповедачки опус Драгослава Михаиловића, једног од најоригиналнијих и најснажнијих српских прозаиста. Велики књижевник данас поподне био је госто Андрићграда, а о његовим књигама говорили су проф. др Мило Ломпар, Милисав Савић и Желидраг Никчевић. – Ово је истински књижевни празник и почаствовани смо што је са

IMG_8161
Опширније...

Данас је, у оквиру Сајма књига у Андрићграду, а у Андрићевом институту, представљена трилогија „Немањићи“ Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића, која се састоји из књига „У име оца“, „Два орла“ и „У име сина“. За осликавање књига, био је задужен Драган Пауновић, сликар, стрип – аутор и илустратор. О књигама су говорили књижевни критичар Желидраг

IMG_8115
Опширније...

Професор српског језика на универзитетима у Београду и Источном Сарајеву Милош Ковачевић рекао је да се у Републици Српској и Србији мора реализовати идеја о надпредметном статусу српског језика. „Та идеја се мора ‘погурати’ и у Српској и у Србији ако желимо да сачувамо српски језик и национални идентитет. Ту идеју је реализовала само Русија

Пратите нас:

+387 66 703 722