Андрићев институт из Андрићграда добитник је награде „Моштаница“ за репринт издања часописа за књижевност, политичка и друштвена питања „Идеје“ на овогодишњем Међународном сајму књига у Бањалуци.

У саопштењу жирија за додјелу награда Међународног сајма књига у Бањалуци наведено је да је, пратећи оновремени културни живот, лист окупљао круг сарадника који је износио ставове о актуелним дешавањима из разних сфера – од сликарства, музике, позоришта, филма и књижевности…

„Осим интервјуа са Миланом Ракићем, Ивом Андрићем, Александром Белићем, на страницама ‘Идеја’ могу се пронаћи интервјуи које су дали Андре Жид, Андре Мороа и други“, истиче се у одлуци жирија.

IMG_2085

У образложењу награде жири је навео да је опредјељењу да Андрићев институт добије награду за издавачки подухват допринио и значај који лист „Идеје“ има у историји српског културног живота, удружен са неоспорном бригом коју је издавач исказао према стручном уређењу публикације, која није прости репринт већ је обогаћена пропратним текстовима приређивача.

Часопис „Идеје“, чији је уредник био Милош Црњански, излазио је од 6. октобра 1934. године до 29. јуна 1935, када је штампан посљедњи, 32. број.

IMG_20170915_110109

Сарадници часописа били су Иво Андрић, Станислав Винавер, Исидора Секулић, Светислав Стефановић, Тодор Манојловић и Александар Белић.

Андрићев институт штампао је све бројеве у једној свесци, у оригиналном формату, а приређивачи су били Миливој Ненин и Горана Раичевић.

Фототипско издање часописа приредило је Одјељење за књижевност Андрићевог института, у оквиру Библиотеке „Из књижевних архива“, и то захваљујући професорима Миливоју Ненину и Горани Раичевић. Уредник издања је професор Александра Вранеш, руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института.

Објављивање фототипског издања часописа „Идеја“ наишло је на позитивне реакције читалачке публике, прије свега, научне и стручне јавности којима оно представља драгоцјени извор за истраживање.

Награда „Липље“ за савремену књижевност додијељена је Заводу за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево за роман „Војник ничије војске“, аутора Илије Гајице.

„Војник ничије војске“ први је роман аутора који припада млађој генерацији српских писаца, а у 83 јасно одвојена поглавља различитим облицима представљен је разговор двојице браће.

IMG_20170915_110533

Награда „Гомионица“ за књигу за дјецу додијељена је Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске за издање „Светитељ Платон, епископ бањалучки“, синђела Платона Јовића, као јединствено издање међу књигама намијењеним дјеци.

Издавачка кућа „Пчелица“ из Чачка добитник је награде „Ступље“ за његовање српске традиције и православне духовности за серију књига „Деца читају српску историју“, те публикације „Кнегиње и краљице династије Обреновић“ и Кнегиње и краљице династије Карађорђевић“ Иване Спасојевић и збирку пјесама „Злато на свили Слободана Станишића“.

Награда „Гутенберг“ за графички најбоље произведену књигу додијељена је издавачкој кући „Бесједа“ из Бањалуке за књигу Васе Глушца „Петар Кочић. Живот и рад“.

Двојезично, српско-енглеско издање текста познатог историчара Васе Глушца, којег је приредио Зоран Пејашиновић, оплемењено је луксузним издањем са обиљем функционалних и зналачки изабраних илустрација и архивских докумената.

Срна