У Андрићевом институту данас је представљена Задужбина „Николај Тимченко“ из Лесковца у оквиру Сајма књига који се одржава у Андрићграду.

О дјелу и раду Тимченка, који је био изузетан књижевни критичар, филозоф, публициста и новинар, говорили су предсједник и сарадник Задужбине Јован Пејчић и Драгана Бедов.

Пејчић је рекао да је Тимченко, након завршеног студија свјетске књижевности у Београду, цијели радни вијек провео у Лесковцу.

„Био је најаутентичнија личност која је стварала, а није била у центру културних и друштвених збивања у Србији“, рекао је Пејчић.

Он је додао да је Тимченко објављивао у најзначајнијим листовима и часописима широм Југославије у филозофској периодици.

„За живота је објавио само две књиге. После смрти, на предлог његове супруге Ружице Тимченко, основали смо Задужбину како би спасили његову литерарну заоставштину“, рекао је Пејчић и додао да је Задужбина до сада објавила девет Тимченкових књига.

Пејчић је рекао да се Тимченко бавио савременом српском и свјетском литературом.

„Настојао је да се одужи свом завичају и читав низ тема које је обрађивао сада изарастају у дело које раније није постојало, већ је било расуто по часописима“, рекао је Пејчић и додао да се у књигама види величина Тимченка.

Сарадник Задужбине Драгана Бедов рекла је да се рукописна оставштина о којој се стара Задужбина „Николај Тимченко“ садржи више томова есејистичко-критичких и монографских радова.

Она каже да је објављене прилоге расуте по југословенским и српским листовима и часописима скоро немогуће сагледати и побројати колико због разноликости тема и њиховог броја.

„Феномен у вези са Тимченковим делом је чињеница да је далеко већи број књига објављен после његове смрти“, истакла је Бедов.

Срна