На платоу испред пословне зграде Предузећа „Хидроелектране на Дрини“ у Андрићграду сутра у 17.00 часова биће откривен споменик српском научнику и проналазачу Николи Тесли.
Организатори видовданских свечаности у Андрићграду рекли су Срни да би споменик требало свечано да открију предсједник Републике Српске Милорад Додик и идејни творац Андрићграда Емир Кустурица.

Споменик висок 1,25 метара, дјело је академика Николе Јанковића, који је аутор и Теслине статуе која је откривена у новембру 2013. у Њујорку на Лонг Ајленду поводом 70 година од смрти великог научника.

Према најавама организатора, на свечаности ће говорити предсједник Српске Милорад Додик, оснивач Андрићграда Емир Кустурица, директор предузећа „Хидроелектране на Дрини“ Миле Лакић и академик Матија Бећковић.

Свечаности откривања споменика Николи Тесли у Андрићграду требало би да присуствују највиши званичници Републике Српске.

Видовданске свечаности, организоване поводом обиљежавања четири године од почетка градње града од камена на обалама Дрине и Рзава, почеће Светом архијерејском литургијом коју ће служити Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије у Цркви Светог цара Лазара у Андрићграду у 9:00 часова.

Након литургије, предвиђена је свечана литија и обред ломљења славског колача, а на великој бини испред храма биће одржан концерт етно групе „Ива“ из Добоја.

У културно-умјетничком дијелу програму који почиње у 16.30 часова наступиће и Културно-умјетничко друштво „Грачаница“ из Чикага.

Као и сваке године, Видовданској прослави придружиће се и Андрићев институт заједно са галеријом „Петар Лубарда“. Том приликом, у сарадњи са Кућом легата из Београда и Фондацијом Петра Лубарде из Херцег Новог, у просторијама галерије у 19:00 часова свечано ће бити отворена изложба слика и цртежа овог сликарског генија.

Петар Лубарда је препородитељ српског сликарства чији су коријени дубоко у народној епској традицији. Као ни један наш умјетник, Лубарда је успио да унесе драматику, епику, срж и снагу балканских предјела на своја платна и тако заузме јединствено мјесто на српској и црногорској умјетничкој сцени.

Као резултет сарадње са фондацијом Петра Лубарде са Цетиња, у оквиру поставке биће приређена и изложба ученичких радова инспирисаних ликом и дјелом Петра Лубарде, творца нове културе сликарства.

У оквиру видовданске прославе, биће одиграна и представа „Бела кафа“ у извођењу Народног позоришта из Београда, у режији Милана Нешковића, а према тексту једног од најзначајнијих српских драмских писаца Александра Поповића.

Радња представе смјештена је у период између 1941. и 1955. године и говори о распаду породице богатог индустријалца. У пет чинова је, кроз појединачне ликове, приказана слика друштва у овом бурном периоду. Кроз динамичну радњу провлаче се и преплићу љубав и мржња, уважавање и презир, хумор и горчина, међусобно уништавање, али и помоћ.

Свечана премијера одржана је 4. маја у Народном позоришту у Београду, а након два мјесеца, публика у Андрићграду имаће прилику да ужива у овом величанственом комаду у којем улоге тумаче: Бранко Видаковић, Олга Одановић, Павле Јеринић, Вања Ејдус, Ненад Стојменовић и Нада Шаргин.

Почетак представе заказан је за 21:00 час на Византијском тргу.

У вечерњим часовима посјетиоци Андрићграда имаће прилику да уживају у концерту познате београдске рок групе „Рибља чорба“ који ће својим наступом употпунити видовданску свечаност, а љубитељима квалитетне музике приредити спектакл.

Концерт ће бити одржан на Тргу Петра Другог Петровића Његоша, са почетком у 23:00 час. Улаз за све посјетиоце је бесплатан.

Прича о граду од камена у Вишеграду почела 5. јануара 2011. године, на промоцији програма обиљежавања 50 година од уручивања Нобелове награде за књижевност Иви Андрићу. Већ 19. јуна исте године, на тек ограђеном ушћу Рзава у Дрину, камен темељац су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик и творац Андрићграда Емир Кустурица.

На Видовдан 2011. године, великим перформансом, у коме су учествовали Хор и Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије, уз пратњу звукова грађевинских машина, започели су први земљани радови на локалитету будућег Андрићграда.

Са монументалним бистама у Андрићград су се „уселили“ Иво Андрић, 2012. године, и Петар Други Петровић-Његош, 2013. године.

У Андрићграду су се одавно, упоредо са градњом, одвијале бројне и разноврсне културне приредбе и манифестације, Андрићев институт је окосница истраживања у вези са обиљежавањем 100 година од почетка Првог свјетског рата, а скоро покретање Универзитета лијепих умјетности на ушће Рзава у Дрину довешће ускоро студенте са разних страна свијета.

Срна